Samopregled dojki

Samopregled dojki predstavlja važan deo zdravstvene kulture žena, a uloga u ranom otkrivanju promena u dojkama je nesumnjivo velika. Iako se samopregled vrlo često spominje poslednjih godina i u medijima ili nacionalnim programima prevencije, u raznim časopisima za žene i slično, jako mali broj žena zaista i sprovodi samopregled.

Razlozi za to su najčešće neinformisanost, neznanje o samopregledu, ali vrlo često i strah kod žena (“Ko zna šta mogu da napipam”). Realnost bi trebalo da bude potpuno drugačija, jer što pre se bilo kakve promene na dojkama primete, veće su šanse za potpuno izlečenje.
Samopregled treba da bude redovan (bar jednom mesečno) i treba pratiti neka osnovna pravila kako bi bio i maksimalno efikasan. Najbolji način da naučite kako izvesti samopregled jeste da pitate vašeg lekara, ginekologa ili lekara opšte prakse. Lekar će vam ne samo objasniti već i pokazati kako da izvodite pregled, koliko često kao i na šta obratiti posebnu pažnju.
Samopregled nije zamena za specijalistički pregled, već samo način na koji ćete između dva pregleda pratiti vaše zdravlje.

Naučiti i zapamtiti strukturu dojke
Dojke su organi građeni od žlezda sa nizom izvodnih kanala, od masnog tkiva, veziva i ligamenata. Dakle, prisutne su strukture koje uvek stvaraju različite, veće ili manje, tvrđe ili mekše kvržice koje se mogu napipati. Žlezdane strukture zavise od hormonskog statusa pa se mjenjaju tokom menstrualnog ciklusa i kod većine žena su istaknutije uoči menstruacije. Kvržice se, dakle, menjaju zavisno od hormonskog statusa. Zato je bitno da se samopregled radi uvek u istoj fazi ciklusa, pred kraj ili neposredno posle menstruacije, u fazi kada se dojke opuste.
Svaka žena može sama najbolje oceniti trenutak kada se dojke opuste i tako ih pipati u idealnom trenutku. grudi1Ako se sampregled sprovodi uvek u istoj fazi ciklusa, žena će svremenom uočiti da je najveći deo kvržica stalnog rasporeda i iste strukture. Suština samopregleda jeste zapamtiti strukturu svoje dojke. Upornim pipanjem i pretraživanjem dojki svaka žena treba postići da zna tačan raspored svih struktura u njima, da dobro upozna sve kvržice kako bi među njima mogla napipati svaku novu promenu. Iako većina novih promena, srećom, nije karcinom nego najčešće cista ili drugi oblici mastopatije, svaka novootkrivena promena zahteva dalju specijalističku obradu. Od žena se očekuje da same napipaju svaku novu promenu te da o njoj odmah obaveste svog lekara koji će odlučiti o daljem postupku.

Kako napraviti dobar samopregled
grudi2Samopregled se sastoji od nekoliko faza. Svakoj od faza koju ćemo predstaviti treba pristupiti ozbiljno i za samo desetak minuta samopregled će biti urađen kako treba.

Prva faza je faza vizuelnog pregleda – Najpre treba dobro pogledati dojke u ogledalu – ovde posebnu pažnju posvećujemo izgledu kože dojki i bradavica, zatim ponašanje dojki pri podizanju obe ruke iznad glave i iza glave, kao i izgled kože i ponašanje dojke kada je rukom pomeramo u raznim smerovima. Kod pregleda desne dojke desnu ruku podignite iznad glave, a levom, koja je postavljena iznad bradavice pomeramo donje delove desne dojke u raznim smerovima i pratimo hoće li se bilo gde na koži pokazati nekakva promena, postoji li nešto što povlači ili gura dojku ili kožu i zateže li se kože preko nečega. Istu radnju zatim ponovimo s levom dojkom.

Palpacija – Druga faza samopregleda je pipanje dojki. Ovaj deo samopregleda se obavlja u stojećem (ili sedećem) položaju a zatim i u ležećem položaju. Neke promene se bolje uočavaju sedeći, a druge ležeći i zato je bolje ovu fazu izvoditi u oba položaja.grudi3
Osnovno je pravilo da desna ruka uvek pipa levu dojku, a leva ruka desnu. Pritom je jako važno spojiti jagodice dva ili još bolje tri prsta kako bi povećali površinu pipanja i izbegli mogućnost da male kvržice prođu neopaženo pod raširenim prstima.
Samopregled treba raditi ili u toku kupanja kada dojke namažete gelom za kupanje, ili ako ste u sobi, dojke namažite mlekom za telo. Bitno je da pregled ne radite preko suve kože jer tako neke male promene mogu da se propuste.
Dok desnom rukom pregledate levu dojku, levom rukom (tj jagodicama prstiju leve ruke) pridržavajte dojku sa donje strane. Jagodice prstiju imaju veliki broj receptora za dodir i ovakav način samopregleda vam omogućava da bolje procenite tvrdoću i pokretljivost pojedinih kvržica. Kada završite pregled leve dojku, na isti način pristupite pregledu desne.

Kod ležećeg pregleda dojka se raširi, postaje tanja, pa se mnoge strukture lakše pipaju. Još bolji raspored struktura u dojki postižemo podizanjem odgovarajuće ruke iznad glave. Na taj način dobija se raspored struktura koji je više-manje stalno isti i koji se godinama ne menja, pa zato omogućuje lakše pamćenje položaja i veličine različitih struktura.
grudi4Pregled radite tako što ćete svaku dojku podeliti na četiri polja gde je bradavica u centru. Prstima pregledajte jedan po jedan deo, a zatim opipajte i celu dojku i to u smeru kazaljke na satu pa u suprotnom smeru. Ovo radimo jer su žlezdani kanali iz svih delova dojke usmereni prema bradavici, međusobno postavljeni u različitim smerovima, a pri tom su žlezdani režnjevi postavljeni oko tih kanala. Zato jedan smer pregleda nije dovoljan da bi ovako različito raspoređene strukture dobro opipali, osetili i zapamtili njihov trodimenzionalni raspored.

Pregled limfnih čvorova je najbolje raditi prilikom kupanja pregledom pazuha. Ruku treba podići iznad glave i zatim pazuh opipati prstima druge ruke.

Ono što tražimo su svi novi čvorovi, bili oni veličine zrna graška ili veći, a svaki novi čvor potrebno je pokazati lekaru. Pregled je korisno raditi redovno jednom nedeljno.

grudi5Sekret iz dojki - Pojava bilo kakve tečnosti iz dojke moguć je znak ozbiljnih bolesti. Kada je spontan, obostran i mlečan, najčešće je znak hormonskih poremećaja. Ali, u to se ne treba pouzdati, nego svaku pojavu sekreta prijaviti lekaru.
Provera se vrši u sklopu samopregleda i pri tome ne treba samo stiskati bradavice (blago) već  dva do tri puta stisnuti celu dojku pokretima kao kod ceđenja mleka, te u slučaju pojave tečnosti odmah obavestiti lekara o tome.

Samopregled dojke svaka žena može vrlo kvalitetno i na jednostavan način uraditi i tako značajno povećati šanse za rano otkrivanje svih promena. Svaku novu promenu treba prijaviti lekaru i dalje pratiti njegove savete. 

 

Rano otkrivanje i tretman pružaju najbolje šanse za izlečenje raka dojke. Kada je rak ograničen na dojku, stopa 5-godišnjeg preživljavanja je preko 95%.

Plan ranog otkrivanja u 3 faze:

  • mesečni samopregled dojki od 20.godine života
  • kliničkipregledi dojki od strane lekara najmanje svake 2 godine počev od 20.godine života, a svake godine preko 40.godine života
  • skrining-mamografije, snimanje dojke na posebnom rendgen-aparatu za dojku, mamografu, na 2 godine kod žena starijih od 50 godina, kao i visoko rizičnoh žena  starih 40-50 godina. Žene mlađe od 40 godina sa slučajevima raka dojke u porodici ili drugim faktorima rizika, potrebu i učestalost mamografskih pregleda treba da dogovore sa svojim lekarom.

 

Klinički pregled dojke

Klinički pregled dojke obavlja Vaš lekar tokom redovnih pregleda. Tokom kliničkih pregleda lekar ispituje veličinu, oblik i boju dojki, kao i pazušne jame. U slučaju da pregledom uoči neuobičajene promene, lekar treba da Vas uputi specijalisti za bolesti dojke.

Mamografija

Samopregled, klinički pregled i mamografija su danas najbolji put za rano otkrivanje raka dojke. Mamografski se rak dojke može otkriti u stadijumu kada još ne proizvodi kliničke znake i simptome.

Mamografija traje nekoliko minuta i koristi minimalne doze zračenja.

Počev od 50.godine života, mamografija se jednom u dve godine preporučuje svim ženama bez obzira na stepen rizika. Ženama sa visokim rizikom se mamografija preporučuje i ranije, u intervalima od 1 do 2 godine između 40 i 50 godina života.

Devojkama iznad 20 godina i ženama bez visokog rizika mlađim od 50 godina se preporučuju samopregled, klinički pregled bar jednom godišnje i ultrazvučni pregled dojke jer je hormonski aktivno tkivo dojke veoma gusto i nepogodno za mamografsko snimanje.

 

Dijagnostička mamografija

Svaki mamogram se poredi sa ranijim snimcima dojke radi utvrđivanja eventualnih promena. Ukoliko mamogram ukaže na potrebu, sprovode se i druge dijagnostočke procedure.

Ultrazvuk

Ultrazvučnim pregledom mogu se razlikovati ciste ispunjene tečnošću od čvrstih otvrdlina u dojci. Ispitivanje je bezbolno i bezbedno i obavlja se prevlačenjem ultrazvučne sonde preko specijalnim gelom premazanih dojki. Ultrazvuk dojke je pogodan za praćenje dobroćudnih promena i kontrolu zdravlja dojki.